ЖИВОТ

Иво Андрић је рођен 9.октобра 1892. у Травнику.Мајка га је још у повоју однела у Сарајево,гдје јој је муж службовао.Године 1894.отац му умире од туберколозе.Мајка га је однела сестри свога мужа у Вишеград,удатој за аустријског жандармеријског наредњка са којим није имала деце.Њих двоје су прихватили малишана и бринули се о њему,у својој кући на самој обали Дрине,која се налазила у непосредној близини ћуприје Мехмед паше Соколовића.

У Вишеграду Иво Андрић похађа основну школу. У јесен 1903. године уписује се у Велику гимназију у Сарајеву, најстарију босанско-херцеговачку средњу школу. Станује с мајком која ради као ткаља у оближњој фабрици ћилима. Међу гимназијалцима запажен је као припадник националистичке омладине. 24. јуна у Великој гимназији у Сарајеву положио је велику матуру. Исте године, 14. октобра уписује се на Мудрословни факултет Краљевског свеучилишта Фрање Јосипа И у Загребу. Добио је стипендију Напретка, хрватског културно-просветног друштва из Сарајева.

Сарађује у Хрватској ријечи, Хрватском покрету, Савременику - објављује рецензије о књигама, затим песме и белешке о ликовним изложбама. У Хрватском покрету објављује четири Писма из Кракова. 28. јуна 1914. сазнаје од свог пријатеља Дурбешића да је у Сарајеву убијен Франц Фердинанд, престолонаследник а потом напушта Краков. Возом стиже у Загреб, а потом на Ријеку и онда бродом долази у Сплит.

29. јула полиција га хапси као припадника национално-револуционарне омладине. 2. јула 1917. помилован је и одлази у Вишеград. Почетком јесени мобилисан је у војску. Године 1918. из штампе излази Андрићева прва књига Еx Понто, песме у прози.

Иво Андрић је 12. јануара 1923.постављен за вицеконзула у Грацу. Затим се сели у Грац и уписује на Филозофски факултет. Године 1928. премештен је за вицеконзула у Посланство у Мадриду. Из Мадрида одржава везе са својим београдским, загребачким и сарајевским пријатељима. Председник Републике Пољске 1937. године одликује га Орденом Великог командира обновљене Пољске. Године 1953. први пут после ИИ светког рата долази у Вишеград.

19. Октобра 1961. лист Борба објављује да је Иво Андрић најозбиљнијиј кандидат за Нобелову награду за књижевност. Седам дана касније Иви Андрићу је додељена Нобелова награда за књижевност. Скупштина Културно-просветне заједнице Србије одлучује да се Андрићу додели Специјална Вукова награда.

Након што је оболео од тешког поремећаја можданог крвотока, Иво Андрић умире 13. Марта 1975. 24. Априла у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду положена је урна Иве Андрића.