СПОМЕН МУЗЕЈ

Као што многи светски градови обележавањем места на којима су живели њихови велики суграђани исказују захвалност за дело које је уграђено у националну културу, тако је и Београд, у који је Андрић први пут дошао далеке 1919. године, отворио врата пишчевог меморијалног музеја. Простор стана у Полетерских бригада 2а (данас је то Андрићев венац 8) у који се Андрић уселио после склапања брака са Милицом Бабић, уређен је по угледу на сличне меморијалне установе у свету. На једној страни, сачуван је део аутентичног амбијента на основу којег је могућно реконструисати пишчеву свакодневицу, а с друге, разноврсним експонатима, предстсвљен је Андрићев животни пут и маркантне тачке његове стваралачке биографије. Један део стана (радна соба и салон) сачувао је изглед какав је имао за Андрићева живота, а некадашње две спаваће собе преуређене су у изложбени простор. Поред репрезентативних докумената (индекси, пасоши, плакете, дипломе, Нобелова плакета и медаља, Вукова награда, почасни докторати) и фотогРадна соба Иве Андри}арафија, у изложбеној поставци могу се видети и оригинални рукописи Андрићевих дела, писма, различита издања његових њјига на нашем и на страним језицима, као и неки пишчеви лични предмети.















Андрићева лична библиотека која се највећим делом налази у радном кабинету, садржи 4502 књиге, музеолошки је обрађена и библиотечки описана. Сада је у току обиман посао преношења Андрићевих маргиналија и прибелешки у електронску форму. Ова грађа уноси се у компјутер у облику базе података, па ће бити могућно претраживање према различитим критеријумима.