уторак, 25. март 2014.

О мени


Зовем се Ђурђица Царевић и идем у Прву београдску гимназију.Друга сам година и идем у одељење друго два.Волим књижевност и баш зато сам написала блог о великом писцу и нобеловцу Иви Андрићу.Сматрам да нас Андрићева дела могу научити моногим вредностима живота и да треба да будемо поносни што је такав великан био део наше историје.Говорим енглески и француски.Иако идем на друштевни смер волим и хемију и билогију.Желела бих да будем професор јер волим да радим са децом :)

Филм о Иви Андрићу


Уживајте!





уторак, 11. март 2014.

Видео


СПОМЕН МУЗЕЈ

Као што многи светски градови обележавањем места на којима су живели њихови велики суграђани исказују захвалност за дело које је уграђено у националну културу, тако је и Београд, у који је Андрић први пут дошао далеке 1919. године, отворио врата пишчевог меморијалног музеја. Простор стана у Полетерских бригада 2а (данас је то Андрићев венац 8) у који се Андрић уселио после склапања брака са Милицом Бабић, уређен је по угледу на сличне меморијалне установе у свету. На једној страни, сачуван је део аутентичног амбијента на основу којег је могућно реконструисати пишчеву свакодневицу, а с друге, разноврсним експонатима, предстсвљен је Андрићев животни пут и маркантне тачке његове стваралачке биографије. Један део стана (радна соба и салон) сачувао је изглед какав је имао за Андрићева живота, а некадашње две спаваће собе преуређене су у изложбени простор. Поред репрезентативних докумената (индекси, пасоши, плакете, дипломе, Нобелова плакета и медаља, Вукова награда, почасни докторати) и фотогРадна соба Иве Андри}арафија, у изложбеној поставци могу се видети и оригинални рукописи Андрићевих дела, писма, различита издања његових њјига на нашем и на страним језицима, као и неки пишчеви лични предмети.Zgrada muzeja Ive Andri}a















Андрићева лична библиотека која се највећим делом налази у радном кабинету, садржи 4502 књиге, музеолошки је обрађена и библиотечки описана. Сада је у току обиман посао преношења Андрићевих маргиналија и прибелешки у електронску форму. Ова грађа уноси се у компјутер у облику базе података, па ће бити могућно претраживање према различитим критеријумима.Radna soba Ive Andri}a

понедељак, 10. март 2014.

МУДРА МИСАО

Prevariti se u jednoj velikoj nadi nije sramota. Sama činjenica da je takva nada mogla da postoji vredi toliko da nije suviše skupo plaćena jednim razočarenjem, pa ma kako teško ono bilo. 

Andrić

ГАЛЕРИЈА




Дела-романи


 РОМАНИ

 

  1. На Дрини ћуприја

  2. Травничка хроника

  3. Госпођица

  4. Проклета авлија

  5. Омерпаша Латас

  6. На сунчаној страни

ЖИВОТ

Иво Андрић је рођен 9.октобра 1892. у Травнику.Мајка га је још у повоју однела у Сарајево,гдје јој је муж службовао.Године 1894.отац му умире од туберколозе.Мајка га је однела сестри свога мужа у Вишеград,удатој за аустријског жандармеријског наредњка са којим није имала деце.Њих двоје су прихватили малишана и бринули се о њему,у својој кући на самој обали Дрине,која се налазила у непосредној близини ћуприје Мехмед паше Соколовића.

У Вишеграду Иво Андрић похађа основну школу. У јесен 1903. године уписује се у Велику гимназију у Сарајеву, најстарију босанско-херцеговачку средњу школу. Станује с мајком која ради као ткаља у оближњој фабрици ћилима. Међу гимназијалцима запажен је као припадник националистичке омладине. 24. јуна у Великој гимназији у Сарајеву положио је велику матуру. Исте године, 14. октобра уписује се на Мудрословни факултет Краљевског свеучилишта Фрање Јосипа И у Загребу. Добио је стипендију Напретка, хрватског културно-просветног друштва из Сарајева.

Сарађује у Хрватској ријечи, Хрватском покрету, Савременику - објављује рецензије о књигама, затим песме и белешке о ликовним изложбама. У Хрватском покрету објављује четири Писма из Кракова. 28. јуна 1914. сазнаје од свог пријатеља Дурбешића да је у Сарајеву убијен Франц Фердинанд, престолонаследник а потом напушта Краков. Возом стиже у Загреб, а потом на Ријеку и онда бродом долази у Сплит.

29. јула полиција га хапси као припадника национално-револуционарне омладине. 2. јула 1917. помилован је и одлази у Вишеград. Почетком јесени мобилисан је у војску. Године 1918. из штампе излази Андрићева прва књига Еx Понто, песме у прози.

Иво Андрић је 12. јануара 1923.постављен за вицеконзула у Грацу. Затим се сели у Грац и уписује на Филозофски факултет. Године 1928. премештен је за вицеконзула у Посланство у Мадриду. Из Мадрида одржава везе са својим београдским, загребачким и сарајевским пријатељима. Председник Републике Пољске 1937. године одликује га Орденом Великог командира обновљене Пољске. Године 1953. први пут после ИИ светког рата долази у Вишеград.

19. Октобра 1961. лист Борба објављује да је Иво Андрић најозбиљнијиј кандидат за Нобелову награду за књижевност. Седам дана касније Иви Андрићу је додељена Нобелова награда за књижевност. Скупштина Културно-просветне заједнице Србије одлучује да се Андрићу додели Специјална Вукова награда.

Након што је оболео од тешког поремећаја можданог крвотока, Иво Андрић умире 13. Марта 1975. 24. Априла у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду положена је урна Иве Андрића.